55 Постоје и примјери у којима је захтјев повриједио и друге материјалне одредбе, нпр., о изрицању јединствене казне за кривична дјела у стицају, о томе чиме се све може условити неизвршење утврђене казне у условној осуди. 56 Одлуке суда о захтјевима за издавање казненог налога ОЈТ у Бањој Луци 57 Број лица Број и проценат лица Број и проценат лица према којима Година против којих је суд против којих суд није је стављен прихватио захтјев прихватио захтјев захтјев 2011. 847 837 − 98, 82% 10 − 1, 18% 2012.
On mora „navesti ovlašćenje podnosioca zahtjeva za podnošenje takvog zahtjeva“, što se pretpostavlja da se može ispuniti samo identifikacijom osobe koja obavlja dužnost navedenu u zakonu. U United State v. Chavez42 Vrhovni sud je bio suočen sa situacijom u kojem potonji uslov nije ispunjen u smislu da je u zahtjevu pogrešno označeno da je određeni pomoćnik državnog tužioca bio ovlašćeni službenik, a zapravo je državni tužilac odobrio zahtjev. Dalje, zakon traži da se u zahtjevu navede „potpuna i popunjena izja- va o činjenicama i okolnostima na koje se podnosilac zahtjeva poziva, kako bi opravdao svoje uvjerenje da bi trebalo izdati naredbu“.
354 налаже судији да испита материјалну оправданост овог захтјева и про- цијени цјелисходност вођења овог упрошћеног поступка. 58 Ова формула- ција је прилично уопштена, недовољно конкретизована и може да обухва- ти и остале разлоге за неприхватање захтјева за издавање казненог налога. Преовладава схватање да подаци у оптужници не пружају довољно осно- ва за издавање казненог налога ако докази јавног тужиоца не дају основ за тврдњу и извјесност да је оптужени учинио кривично дјело.
59 Сматра се да докази на којима се темељи оптужница нису довољни за издавање казненог налога онда када су спорни или је спорна њихова законитост. 60 Један од таксативно предвиђених услова за прихватање захтјева је да је јавни тужилац прикупио довољно доказа који пружају основ за тврдњу да је осумњичени учинио кривично дјело. Он није испуњен онда када из достављених доказа произлази основана сумња да је осумњичени учинио кривично дјело које му је оптужницом стављено на терет, што је услов за њено потврђивање, али они нису довољни за “тврдњу” да је учинио кри- вично дјело, што је услов за прихватање захтјева за издавање казненог на- лога. Уколико из достављених доказа не произлази основана сумња да је учињено кривично дјело, судија неће ни потврдити оптужницу, па се тада и не поставља питање да ли ће прихватити овај захтјев.
У пр- вом случају тј. обавеза пријављивања намере промене боравишта има се схватити само као једна инструктивна обавеза окривљеног да обавести суд о својој намери како би предупредио примену строже мере (па и мере притвора) ако би се реализацијом те намере сматрало да је побе- гао или да се крије. Да ли су у овој ситуацији испуњени услови за од- ређивање притвора? Само непријављивање, без реализације намере, не може да буде основ за одређивање притвора. Међутим, насупрот овом, у другој ситуацији, тј. када се та намера реализује тј. када без знања суда окривљени промени боравиште, та његова активност може да буде ос- нов за одређивање притвора у смислу чл. 1 ЗКП-а. У таквом случају то се може схватити као скривање (да се крије) или да то указује Види чл. 39 Устава РС (“Сл. 98/2006).
Zato i posle ove odluke vanpretre- snog veća javni tužilac može podneti ispravljenu optužnicu, po kojoj će se vršiti dalji postupak kontrole optužbe kao da je prvi put podneta. Za razliku od javnog tužioca, ako privatni tužilac propusti ostavljeni mu rok za ispravku optužnog akta, smatraće se da je odustao od gonjenja, pa vanpretresno veće ima obavezu da donese rešenje kojim se optužba odbija (čl. 3 in fine). Time se krivična stvar definitivno rešava jer je reč o meritornoj odluci koja može stati na pravnu snagu, pa stoga krivična stvar postaje res iudicata. Iz ovako određenih posledica propuštanja roka jasno je da zakonodavac javnog tužioca ne tretira kao stranku već kao državni organ, a da je rok za ispravlja- nje optužnice instrukcionog karaktera.
Odgovornost u ovom slučaju postoji kada podstrekavano krivično delo nije ni pokušano. Granice kažnjivosti saučesnika određene su u članu 40. Tako se podstrekač kažnjava za krivično delo u granicama njegove namere (umišljaja), s tim što propisana kazna može biti ublažena (ili u potpunosti oslobođena) u slučaju da on dobrovoljno spreči nameravano krivično delo (njegove štetne posledice).
Услов по коме подаци из оп- тужнице морају пружити довољно основа за издавање казненог налога Чл. 12 Закона о измјенама и допунама Кривичног закона РС („Службени гласник РС“ бр. 67/13). У 2015. години стављено је 37 таквих незаконитих захтјева, а у 2016. години 24. Детаљније о контроли законитости захтјева видјети: Раденко Јанковић, „Контрола захтјева за издавање казненог налога са посебним освртом на законитост“, Правна ријеч бр. 52/17, Бања Лука, 2017, 609−617. Подаци се односе на захтјеве за издавање казненог налога стављене у оптужницама ОЈТ у Бањој Луци, осим подручних канцеларија у Приједору и Мркоњић Граду.
Cyprus U21 vs Северна Македонија Uživo - AiScore
4. Instrukcioni rokovi za sudske radnje Pored instrukcionih rokova propisanih za javnog tužioca, o kojima je bilo reči, ima više instrukcionih rokova predviđenih i za sud. Načelno se može reći da, po logici stvari, za sud se ne propisuju peremtorni već samo dilatorni, a naj- češće instrukcioni rokovi. Pomenućemo neke sudske instrukcione rokove: rok V. Đurđić, „Novi Zakonik o krivičnom postupku Republike Srbije i kontrola optužbe“, Revija za kriminologiju i krivično pravo, br. 3/2014, str.
Potpisnici Konvencije su se takođe obavezali da će uskladiti svoje zakonodavstvo sa Konvencijom i da će formirati organe koji će voditi računa o implementaciji odredaba Konvencije. Konvencija je nalagala državama da sarađuju međusobno kao i sa međunarodnim organi- zacijama zaduženim za njeno sprovođenje. Ova vrlo značajan akt otpočeo je implementaciju 1964. godine. U ovom dokumentu se apostrofira negativni uticaj toksikomanije na sve segmente društva, kao i neophodnost limitiranja proizvodnje i distribu- cije psihoaktivnih supstanci samo u zakonom predviđene svrhe. U uvodnom dijelu Konvencije naglašava se nesporna medicinska upotreba opojnih droga, odnosno potreba preduzimanja aktivnosti u cilju obezbjeđenja ovih supstan- ci u zakonite svrhe. Prethodno je bilo predviđeno formiranje jedinstvenog tijela koje bi bilo zaduženo za kompletnu kontrolu droga, kao uvod u usva- janja Jedinstvene konvencije o opojnim drogama, čime bi se jedinstvenim instrumentima supstituisali mnogostrani elementi koji postoje o toj materiji, smanjio broj međunarodnih organa stvorenih postojećim instrumentima koji se bave isključivo kontrolom opojnih droga i obezbijedila kontrola proizvod- nje i sirovina za opojne droge.
1139 1136 − 99, 74% 3 − 0, 26% 2013. 725 720 − 99, 31% 5 − 0, 69% 2014. 807 805 − 99, 75% 2 − 0, 25% 2015. 906 904 − 99, 78% 2 − 0, 22% 2016. 784 783 − 99, 87% 1 − 0, 13% Укупно 5208 5185 − 99, 56% 23 − 0, 44% 4. Контрола оправданости захтјева за издавање казненог налога У два случаја судија одбија захтјев за издавање казненог налога: а) ако сматра да подаци из оптужнице не пружају довољно основа за изда- вање казненог налога; и б) када се према тим подацима може очекивати изрицање неке друге кривичне санкције или мјере, а не оне коју је затра- жио јавни тужилац (чл. 3 ЗКП РС).
Научни скупови и конференције - Факултет педагошких наука